Deratizaciju provodimo svim postupcima koji dovode do smanjenja, suzbijanja štetnih glodavaca: deratizacija gradova i općina, zgrada, pogona, bolnica, restorana, hotela, kanalizacija, vodotokova, odlagališta otpada, farmi, skladišta, mlinova …

Zbog čega provodimo mjere deratizacije

Prvenstveno zbog toga što deratizacija ima veliko higijensko i ekonomsko značenje. U prilog ovoj tvrdnji navodimo nekoliko razloga:
Štakori, miševi i drugi glodavci prenose više od 20 zaraznih i parazitarnih bolesti životinja i ljudi. Jedan štakor godišnje pojede 18 do 25 kg zrna raznih žitarica, ali najveću štetu nanose razvlačenjem i prljanjem hrane izmetom i mokraćom. Nadalje, štakori prenose buhe koje sa štakora na štakora i sa štakora na čovjeka prenose kugu.

Štakori i miševi zagađuju i vodu, hranilice, pojilice, nagrizaju električne vodove, ambalažu te potkopavaju temelje stočnih nastambi i nasipe rijeka.

Postoje tri razlićite vrste metoda suzbijanja štetnih glodavaca koje ovdje samo nabrajamo, a to su: biološka, mehanička i kemijska.

Po mjestu koje štetni glodavci odabiru za svoje obitavanje razlikujemo one koji žive u kućama i stajama (kućni miševi i crni štakor); one koji žive u blizini čovjeka ulaze u kuće i nastambe ali se u njima ne zadržavaju i ne razmnožavaju (smeđi štakor i štakor selac); te poljske glodavce.